Hugo Klajn / Priručnik za amatere redatelje

Ima knjiga manje ili više korisnih. Klajnov Priručnik za amatere reditelje (prvo izdanje: Narodna knjiga, Beograd, 1961) danas je pravi raritet u našoj pozorišnoj literaturi. Otuda se, prirodno, nameće potreba ponovnog objavljivanja ove veoma korisne knjige dramskim amaterima (amateur, fr., amator, lat. - onaj koji voli - onaj koji se bavi nečim, napr. umetnošću, naukom, veštinom, itd., iz ljubavi, a ne profesionalno, već kao ljubitelj). Kao priredivač drugog izdanja odlučio sam se za novi naslov, primereniji našem vremenu: Režija u amaterskom teatru, priručnik za amatere reditelje.
Korisnost Klajnove knjige nije samo u njegovoj analitičkom vrednosti već uvođenju u idejno-estetsku osnovu režije, kao savladivanja procesa dramske režije, kao i u nizu praktičnih saveta u ostvarivanju rediteljskog umeća. Gotovo da nema problema koji postoji u profesionalnom umetničkom savlađivanju dramske režije, a da ga sažeto i krajnje pregledno ne izlaže Klajn i u svome priručniku za amatere reditelje. Sam Klajn govori da je ovu knjigu napisao kao svojevrsnu verziju svoje nezaobilazne knjige Osnovni problemi režije (Rad, Beograd, 1961 - Univerzitet umetnosti u Beogradu, 1978), koja je još uvek osnovni udžbenik režije na jugoslovenskim umetničkim akademijama.
Knjiga Režija u amaterskom tetatru podeljena je na pet celina: Uvodni deo; Pripremni rad; Rad s glumcima; Kompozicija predstave i Propusti i dopuna.
Koji je osnovni estetski zadatak reditelja, bez obzira da li radi na profesionalnoj ili amaterskoj sceni?
Klajn misli da režirati znači kroz prikaz zbivanja strasno kazivati svoju ideju, ne izlagati nešto za šta mi ne preuzimamo odgovornost, nego zalagati se za nešto u šta smo ubeđeni i do čega nam je stalo.
Klajnova knjiga posvećena režiji u amaterskom teatru biće korisna ne samo reditelju, već i dramskim glumcima, kao i svima onima koji učestvuju u složenom stvaranju pozorišne dramske predstave.
Snaga amatera nije u njihovoj veštini, nego u njihovoj istinitosti i izvornosti smatra Klajn.
Govoreći o značaju pozorišne režije Klajn misli da svaki reditelj, svaki pozorišni stvaralac treba da upamti ovo troje:
- Bez publike nema predstave, nema pozorišta.
- Pozorište postoji radi publike, ne radi sebe, pogotovu ne radi pozorišnih umetnika, ali publika nije uvek u pravu.
- Najvažnije: nije dovoljno da pozorišta stvaraju predstave, ona moraju da stvaraju i publiku za njih.
Ističući s ponosom da je i sam oduvek bio i ostao amater dr Hugo Klajn, naš najveći teoretičar režije i jedan od najvećih naših dramskih pedagoga i pozorišnih mislilaca, u razgovoru o analizi režije, seća se kako nije studirao nikakvu pozorišnu školu, već je do režijskog umeća i pozorišnih znanja dolazio upornim i istrajnim stvaralačkim i teorijskim radom. Govoreći o značaju amaterizma uvek je isticao njegovu društvenu i estetsku ulogu.
Najzad, Klajn zaključuje o pravilima za režiju govoreći o svom Priručniku za amatere reditelje:
Ovde se ne iznose nikakvi kruti i neoborivi zakonski propisi, nego pravila koja nisu bez izuzetka.
Na marginama knjige Priručnik za amatere reditelje Klajn mi je skrušeno napisao posvetu "Stari profesionalac koji je ostao reditelj amater."