Mišel Fuko: Istorija seksualnosti - Korišćenje ljubavnih uživanja

Odlično očuvana kao nova knjiga, iz osobne biblioteke. Prvi vlasnik. Primopredaja može biti u Zagrebu. Po dogovoru isključivo šaljem Hrvatskom poštom (cijena knjige + poštarine), plaćanje prilikom preuzimanja.

Mišel Fuko
Istorija seksualnosti - Korišćenje ljubavnih uživanja

Izdavač: Prosveta, Beograd
1988;
biblioteka Erotikon
mek povez,
strana 249,
21cm,

Istorijska seksualnost (franc. L`Histoire de la Sekite) je studij četverostruke tematike seksualnosti u zadržanom svetskom francuskom istorijom i filozofom Mišelom Fukoom, a u kojoj autor autor opisuje `seksualnost` kakvog diskurzivnog predmeta ima i postoji u ovoj oblasti.I tvrdi da je svaki poejdinac ima seksualnost nastao relativno skoro u zapadnom društvu. Prvi tom, Voja za znanje (La volonte de savoir), prvi put je objavljen 1976. Upotrba zadovoljstva (L`usesa de plaisiris) i Briga o sebi (Le souci de soi) objavljani su 1984. godine. Četvrti tom, Ispovest mesa (Les aveuk de la foteja), objavljen je posthumno 2018. godinu.

U tomu 1 Fuko kritikuje `represivnu hipotezu`, ideju da je zapadno društvo potisnulo seksualnost od 17. do sredine 20. veka zbog porasta kapitalizma i buržoaskog društva. Fuko tvrdi da se diskurs o seksualnosti u stvari širio tokom ovog perioda, tokom kojeg su stručnjaci počeli istraživati seksualnost na naučni način, podstičući ljude da priznaju svoja seksualna osećanja i postupke. Prema Fukou, u 18. i 19. veku društvo je postajalo sve više zainteresovano za seksualnosti koje se ne uklapaju u bračnu vezu: `svet perverzije` koji uključuje seksualnost dece, mentalno bolesnih, zločinaca i homoseksualaca, dok do 19. veka, seksualnost se lako istraživala i putem ispovesti i naučnih istraga. U tomu 2 i tomu 3, Fuko se bavi ulogom pola u grčkoj i rimskoj antici.

Knjiga je dobila mešoviti prijem, neki recenzenti su je hvalili, a drugi kritikovali Fukoovu akademsku stručnost. Ideja da je seksualnost, uključujući homoseksualnost, društvena konstrukcija više je povezana sa Istorijom seksualnosti nego sa bilo kojim drugim delom.
Filozof, čije je interesovanje za hrišćanstvo dobro poznato, pokazuje, suprotno mnogim uvreženim postavkama, da hrišćanska pravila u vezi sa seksualnim praksama nisu ništa represivnija od normi koje tolerišu propisi paganskih filozofa.

„Ovi principi su prešli u hrišćansko razmišljanje i praksu iz paganskog nasleđa i čine kodeks oblika ponašanja koji su i ranije bili prepoznati kao važeće vrednosti`, piše filozof.

Brak, preljubništvo, prokletstvo, čestitost, nevinost, homoseksualnost, masturbacija... Očevi crkve su, kao i grčki i paganski filozofi pre njih, za to postavili niz normi koje se odnose i na seksualnu praksu. Prema mišljenju autora, te norme pokazuju da su represivne, ali i da ne predstavljaju apsolutnu zabranu, jer upućuju na različita promatranja, i govore u prilog tome da seks ne predstavlja tabu temu.

U suštini, kaže Fuko, od Aristotela do Klimenta iz Aleksandrije, osnovno je pitanje određivanja onoga što jeste ili nije tolerantno u smislu seksualnosti. Svakako, Fukoovo čitanje dotiče najdelikatnije aspekte fenomena koji je aktuelan i u današnjem društvu.