Žoze Saramago: 1-14 KOMPLET

Staklena kupolaDobitnik Nobelove nagrade.Saramagov bdquo;izgubljenildquo; roman ndash; kako je sve počelohellip; Rano prolećno jutro u Lisabonu 1950-ih godina. Bude se susedi jedne stambene zgrade kraj reke. Obućar Silvestre otvara svoju radnju. Izaura, koja deli svoj stan sa još tri žene, seda za šivaću mašinu. Žustina počinje raspravu sa svojim mužem grubijanom. Gospa Lidija, koja jedina nema finansijskih poteškoća jer je ljubavnica bogatog fabrikanta, pali svoju prvu jutarnju cigaretu. Španjolka Karmen od jutra je ispunjena nostalgijomhellip; Atmosfera oskudice, melanholije i sivila. Tak kad Silvestre primi novog podstanara, njihovu zgradu ispuniće svetlost ndash; sa neočekivanim posledicama.Jedini primerak rukopisa ovog, za svoje vreme subverzivnog romana Saramago je ponudio poznatom lisabonskom izdavaču 1953. godine, ali odziv je izostao i rukopis je nestao. Odgovor je stigao četrdeset godina kasnije... bdquo;Svetao portret jednog mračnog doba diktature.ldquo; Pilar del Riobdquo;Moćnim i originalnim pripovedačkim umećem Saramago i u ovom romanu ispoljava svoj dar koji ga je učinio jedinstvenim i nepogrešivim slikarom ljudskih karaktera.ldquo; Ines Pedrozabdquo;Jedan od junaka mogao bi biti baš sam pisac, razapet između optimizma i pesimizma, koji se u romanu nosi sa nerešivim pitanjem: može li čovečanstvo biti spaseno?ldquo; Zeferino KoeljoSlepiloDobitnik Nobelove nagrade!Zašto smo oslepeli, Ne znam, možda ćemo jednog dana to otkriti, Hoćeš da ti kažem šta ja mislim, Reci, Mislim da nismo oslepeli, mislim da smo slepci, Zar slepci koji vide, Slepci koji znaju da gledaju, ali ne vide.Saramagov roman-alegorija Slepilo, pisan opet jedinstvenim i svedenim pravopisom, razgolićuje ljudske reakcije u okolnostima iznenadne epidemije slepila. Kako se talas slepila neobjašnjivo širi, društvo se raspada, a pojedinci, u borbi za opstanak, otvoreno ispoljavaju bdquo;animalneldquo; crte svog karaktera. Iza ove prilično mračne slike ljudske prirode skriva se i Saramagova groteskna karikatura diktatorskih režima, kakav je sredinom prošlog veka zahvatio i Portugaliju, i kakav se povremeno uspostavlja u zemljama širom sveta. Kamijeva Kuga, Velsova novela Zemlja slepih, Kafkin Proces ili Goldingov Gospodar muva, Domanovićev Vođa ili Pekićevo Besnilo ndash; samo su neke od znamenitih umetnički uspelih alegorija kojima se na izuzetan način pridružuje i ovaj Saramagov roman, njegovo najčitanije delo, secirajući psihologiju mase i fenomen vođe na primerima epidemija, ideologija i zaslepljenosti svake vrste.bdquo;Paradoksalno, slepilo u Saramagovom romanu je alegorija o nesposobnosti da se vidi. Šta tačno treba da vidimo, šta Saramago, kao čovek i pisac koji je prošao kroz diktature i revolucije, strahuje da zapravo gledamo a ne vidimo ndash; nalazi se na svakoj stranici ove knjige i ne može se prepričati.ldquo;nbsp;Endru Miler, The New York TimesPutovanje kroz PortugalijuDobitnik Nobelove nagrade!Nezaboravno putovanje kroz predele, istoriju i kulturu Portugalije.Putovanje nikada nema kraj. Samo putnici imaju kraj. A čak i oni mogu produžiti putovanje u sećanju, u pamćenju, u pripovedanju. Kada je putnik seo na pesak plaže i rekao: bdquo;Nema više šta da se vidildquo;, znao je da nije tako. Kraj jednog putovanja tek je početak drugog. Treba videti ono što niste prvi put videli, videti ponovo ono što ste već videli, videti u proleće ono što ste videli leti, videti noću ono što ste videli danju, biti na suncu onde gde je ranije pala kiša, videti useve kako bujaju, zreo plod, pomeren kamen, senku koja ne beše tamo prethodni put. Potrebno je vratiti se starim stopama da bismo ih ponovili, i da bismo ucrtali nove puteve pored njih. Potrebno je ponovo započeti putovanje. Uvek.Ova knjiga nije običan turistički vodič ili bedeker koji se nosi pod rukom, nego mnogo više od toga. Na svom putovanju kroz Portugaliju, njene skrivene kutke i viševekovnu kulturu, Žoze Saramago je išao tamo gde se uvek ide, ali i tamo kuda se ne ide gotovo nikada. Putnik ističe da nije tu kako bi davao savete, premda svojih opservacija ima napretek. Istina je, istovremeno, da će čitalac ovde naći mnogo odabranih i istančanih opisa portugalskih krajolika, ljudi, umetničke baštine i istorije ove zemlje, što je istovremeno unutrašnje putovanje ovog velikog pisca kroz sopstveni doživljaj domovine svojih predaka i savremenika. Jedinstveno izdanje u svetu koje, umesto predgovorom, započinje putopisnim zapisom iz Portugalije našeg nobelovca Ive Andrića. bdquo;Putovanje kroz Portugaliju je oda zemlji i njenoj bogatoj tradiciji. Samo Portugalac može da napiše ovakvu knjigu, samo Saramago može da iznedri ovakav stil. Ova knjiga je odavanje počasti zadivljujućem predelu gde se završava more a počinje zemlja.ldquo; Henri Šin, New StatesmanStoleće u AlentežuDobitnik Nobelove nagrade.Nagrada grada Lisabona.Porodična saga koja obuhvata gotovo čitav XX vek u Portugaliji, uključujući i bdquo;karanfil revolucijuldquo; 1974. godine, kada je posle četiri decenije srušena diktatura i uspostavljen demokratski sistem u zemlji. Roman duboko ličan, Stoleće u Alentežu (1980) prvo je Saramagovo delo s piščevim prepoznatljivim rukopisom, blistavim stilom koji zanemaruje pravopisne norme i specifičnim glasom i humorom koji uzdižu njegove romane do najviših ostvarenja savremene svetske književnosti.Upečatljiv portret savremene portugalske istorije, ovaj roman ispunjen je pitoresknim i nezaboravnim likovima nekoliko generacija seljačke porodice Mau-Tempo iz Alenteža, koja je sa svojim sunarodnicima, mahom seoskim stanovništvom, ponela najteže breme portugalske povesti XX veka. Pod Saramagovim perom, socijalna istorija i prikaz napornog težačkog rada na selu uzdiže se do poetske metafore o ljudskom životu uopšte i čovekovoj veri u srećniju budućnost.bdquo;Saramago je veliki majstor priča o stvarima koje je iskusio ili izmislio, ispoljavajući nesvakidašnje umeće da izbriše granice između doživljenog i izmaštanog.ldquo;nbsp;The New York Times bdquo;Stoleće u Alentežu nije ni izdaleka tužna priča. Jedinstven pripovedački stil polako, kako se radnja razvija, pretvara čitaoca u učesnika i uvlači ga u svoje neodoljive i duhovite dijaloge i događaje.ldquo;nbsp;Historical Novel Societybdquo;Iz poglavlja u poglavlje ređaju se u ovom romanu predivne priče sa portugalskog sela, o kojima povremeno pisac kao da ćaska sa čitaocem, što će u kasnijim romanima postati zaštitni znak njegovog pripovedačkog postupka.ldquo;nbsp;Bob KorbetJevanđelje po Isusu HristuDobitnik Nobelove nagrade.Njеgоvо је tеlо lеžаlо, nаpеtо, čvrstо, ukrućеnо, а nаd njimе stајаšе оnа, Mаriја Mаgdаlеnа, gоvоrеći, Оpusti sе, bеz brigе, miruј, pusti dа sе ја brinеm о tеbi, i tаdа оsеti dа је јеdаn dео njеgоvоg tеlа prоdrо u njеnо tеlо, kаkо sе оkо njеgа stеžе prstеn оd vаtrе, u nаlеtimа, kаkо mu tеlо trеsе drhtаvicа, kао ribа kоја sе trzа, bоri sе i bеži uz krik, ali nеmоgućе, ribе nе urliču, tо је biо njеgоv krik, dоk је Mаriја, stеnjući, pаlа prеkо njеga žеlеći dа sа njеgоvih usаnа pоpiје krik, pоhlеpnim pоljupcеm kојim је izаzvаlа јоš јеdаn bеskrајni tаlаs drhtаvicе u Isusоvоm tеlu.U ovom jevanđelju po Saramagu Spasitelj nosi auru čovečnosti daleko veću nego što tvrdi Biblija. Za jedne, bliske revnosnim hrišćanima, roman je bogohulno antijevanđelje, za druge impresivna priča o ljubavi i ljudskoj žrtvi, o dvadeset vekova ljudskih patnji koji su usledili.Roman koji je svojevremeno izazvao pravu buru u portugalskim i španskim konzervativnim krugovima, što je dovelo do cenzure kojom je pisac sprečen da primi Evropsku nagradu za književnost, predstavlja još jednu potvrdu Saramagovog impresivnog stila i sklonosti da o ljudskoj sudbini progovori alegorično i provokativno, a istovremeno na svima razumljiv način. bdquo;Roman koji prosvetljuje svojim neumoljivim smislom za humor, nežnom strašću i poezijom.ldquo; Los Angeles Times Book Review bdquo;Pobeda čoveka nad legendom, umetnički besprekorno uobličena. Uzvišeno!ldquo; Fransisko Migelbdquo;Saramago dopušta svom pripovedaču da izlije svu žuč i gorčinu zbog zla, bede i patnje koji su u ime širenja hrišćanstva zadesili svet. Saramago nas izaziva, iznenađuje, zadivljuje i šokira. Knjiga koja se ne sme propustiti.ldquo; Bob KorbetKainDobitnik Nobelove nagrade!Povest čovečanstva je povest njegovog nesporazuma s Gospodom, niti on razume nas niti mi razumemo njega.bdquo;S gospodom bogom nema šaleldquo; glasi jedna rečenica iz Kaina, Saramagovog završnog obračuna sa judeo-hrišćanskom tradicijom. U ovom zaprepašćujućem književnom apokrifu Bog je negativac, anđeli su loši momci, a samo je Kain, božjom voljom ubica svog brata Avelja, istinski preobraćenik i svedok brojnih božjih nedela i osionosti. Zahvaljujući moći da putuje kroz vreme, jer je osuđen na večito lutanje, Kain prelazi bdquo;iz proteklih u buduće vidove sadašnjostildquo;, od Prvog greha do Potopa, preispitujući tako starozavetne priče o postanku sveta, Sodomi i Gomori, rušenju Jerihona, Avramovom žrtvovanju svog sina Isaka, iskušavanju pravednoga Jova, zidanju Vavilonske kule, krvavim ratovima plemena Izrailjevog za Obećanu zemlju... Lišavajući se uobičajenog nakita pismenosti, portugalski nobelovac je svojim poslednjim objavljenim romanom krunisao jednu visoku književnu građevinu, sazdanu od sve samih parabola u čijoj je jezgri osporavanje pravaca kojima je čovek krenuo i vrednosti koje je izneverio ndash; umnogome vođen rukom svoga tvorca.bdquo;Ova priča nas jednostavno nosi, utoliko više što varnice koje iskre iz piščeve radionice potvrđuju da smo u rukama neponovljivog majstora.ldquo;nbsp;New York Timesbdquo;Do sad neviđena blasfemija Starog zaveta... Poigravajući se u svom stilu sa pravopisnim normama, Saramago u ovom romanu neprestano nalazi pukotine u logici biblijskog boga.ldquo; New YorkerSedam Sunaca i Sedam LunaDobitnik Nobelove nagrade!Bio jednom jedan kralj koji je obećao da će podići manastir. Bio jednom jedan sveštenik koji je želeo da leti.Sedam Sunaca i Sedam Luna je roman koji je proslavio Žozea Saramaga širom sveta. Poigravajući se istorijskim činjenicama i fikcijom, u stilu majstora magijskog realizma, prepoznatljivim stilom i osobenim pravopisom, portugalski nobelovac je stvorio gotovo nadrealno delo o životu u osamnaestovekovnoj portugalskoj kraljevini. Kroz priču o čudesnom pokušaju izgradnje jednog divovskog manastirskog kompleksa u zabitom selu Mafri, i ambicioznoj zamisli jednog sveštenika o prvom vazduhoplovu, Saramago će isplesti očaravajuću pripovest o običnim stvarima i neobičnim pojavama, o ljubavi, pregnuću i čovekovoj potrebi da se približi božanskom.U doba zapanjujućih javnih pokajanja jeretika, inkvizitorskih mučenja, širenja kuge i kolonijalizma, sveštenik-otpadnik Bartolomeu Lourenso de Gužmao izabrao je dvoje ljudi, glavnih junaka romana, da mu pomognu u konstruisanju leteće mašine: Baltazara zvanog Sedam Sunaca, koji samo što se vratio sa vojne, i njegovu Blimundu zvanu Sedam Luna, proročicu koja ima moć da pronikne u dušu svakog čoveka. Mašina će zaista poleteti, ali će izazvati neslućene posledicehellip;bdquo;Čudesan manastirski letopis u kojem je veliki portugalski pisac ispoljio svoj raskošni talenat.ldquo; ndash; Publishers Weeklybdquo;Posle čitanja ovog očaravajućeg romana mnogo toga se ureže u pamćenje, a najviše ljubavna priča koja se u radnji romana ističe kao zvuk flaute u velikom orkestru.ldquo; ndash; The New York Times Book ReviewSva imenaGlavno mesto radnje ovog kafkijanskog romana je Centralni registar matične službe, sa svojom strogom hijerarhijom i armijom bezimenih činovnika koji u lavirintu kartoteka, kad traže neki dokument, moraju da vuku za sobom bdquo;Arijadnin konacldquo; kako bi uspeli da se vrate. Među njima se izdvaja samo bdquo;Gospodin Žozeldquo;, jedini lik koji ima ime. Ni on ni drugi ljudi u romanu nemaju psihološke karakteristike, ne znamo koliko su stari, ne znamo čak ni kako izgledaju. Kad ne obavlja svoj dosadan pisarski posao, Gospodin Žoze upražnjava neobičan hobi: kradom od nadređenih uzima iz Registra fascikle i iz njih vadi isečke iz novina o poznatim ličnostima. Jednom prilikom slučajno će uzeti fasciklu nepoznate žene, čija će sudbina početi da ga opseda. Iako zna kako može da je pronađe, on to ne želi jer mu veće uživanje predstavlja traganje za pojedinostima iz njenog života, što će ga odvesti u mnoge, čak i opasne avanture...bdquo;Snažna parabola o apsurdnosti čovekovih pregnuća.ldquo; Robert Irvin, The New York Timesbdquo;Sva imena su još jedan Saramagov književni podvig. Raskošan stil, gust tekst sa brojnim metaforama, uz osobenu sintaksu i pravopis ndash; i u ovom romanu su prepoznatljive odlike portugalskog pisca, koji nas uvek iznova primorava da tragamo za objektom u rečenici ispunjenoj brojnim digresijama, ali uvek melodičnoj i ritmičnoj, začinjenoj mudrim i duhovitim Saramagovim komentarima koji deluju kao izreke.ldquo; Marija Žoze Rodriges de OliveiraBeležniceDobitnik Nobelove nagradeDve sveske Saramagovih Beležnica, zapravo skupljenih blogova iz 2008. i 2009. godine, najbolje ilustruju šta nam poručuje portugalski nobelovac kada ne piše u alegorijama i parabolama nego kad promišlja izazove savremenog sveta mimo svojih proslavljenih romana.Kako to da Adam nikada nije ni kročio u raj, da li su engleski parlamentarci osiromašili, zašto je Berluskoni bdquo;spodoba koja opasno podseća na ljudsko bićeldquo;, treba li izmisliti novog boga i zašto, da li je ljude lakše mobilisati za rat ili za mir, šta Bog misli o Rimokatoličkoj crkvi, hoće li nestati poreski rajevi i šifrovani računi, zašto Mediteran vrvi od davljenika, kakve su nam pouke ostavili Kafka, Darvin, Borhes, Almodovar, Amado, Pesoa, Markes, Čaplin, a šta da mislimo o Klintonu, Netanijahuu, Sarkoziju, Bušuhellip;? Duhovito, mudro, beskompromisno, Saramago u poslednjoj godini svog života, kao u kakvoj književnoj oporuci, uvek stajući na stranu zlostavljanih i obespravljenih, sabira svoje opomene svetu koji nas okružuje i koji nas zatrpava apsurdima a daruje retkim radostima. bdquo;U ovim kratkim zapisima Saramago nastavlja da proživljava i tumači svet onako naopak kakav jeste, da bi ga posle toga ponovo sagledao s mirnijeg rastojanja, s moralnog i poetskog stanovišta (a ponekad da bi ga predstavio još gorim nego što jeste ndash; iako deluje da je to nemoguće).ldquo;ndash; Umberto Ekobdquo;Saramago je najdarovitiji pisac našega vremena.ldquo;ndash; Harold Blumbdquo;Provokativnim i jednostavnim stilom Saramago secira mrežu rsquo;organizovanih lažirsquo; koje se nadvijaju nad čovečanstvom i nastoji da otrezni čitaoce iznoseći svoja shvatanja u ovom nizu neukrašenih, razornih proznih udaraca. Formiran u godinama pod Salazarovim fašističkim režimom, moglo bi se reći da je Saramago prošao savršenu obuku za prepoznavanje i ocenu političkog obmanjivanja.ldquo; ndash; IndependentPriručnik o slikanju i pisanjuOvim romanom, napisanim u svojoj 55. godini, Saramago otpočinje svoj jedinstven romansijerski pohod koji će trajati sledećih tridesetak godina i dati 15 romana, označavajući tako jednu od najuzbudljivijih i najplodnijih spisateljskih avantura u svetskoj književnosti s kraja XX i početka XXI veka po snazi piščevih uvida, poruka i opomena i osobenosti njegovog stila.Radnja smeštena u poslednju godinu Salazarove diktature u Portugaliji prati dnevničke zapise slikara H., koga je bogati klijent pogodio da naslika porodični portret. Dok slika ulepšan portret, H. razmišlja o svetu opsednutom statusom i bogatstvom, a u tajnosti slika drugi, pravi portret, na kojem ne skriva mane modela. Istovremeno u svojim vežbama autobiografije ispituje sopstvena umetnička ograničenja, istražuje smisao i ulogu umetnosti i književnosti, mesto kritičara i uticaje koji oblikuju zapadnu kulturu. Po obilasku Italije tragovima renesansnih majstora uspostavlja svoja prava umetnička i etička merila i postiže unutarnju slobodu, ali po povratku u Portugaliju upliće se, s jedne strane, u vrtlog straha i nepoverenja prema režimu kad tajna policija uhapsi njegovog prijatelja i, s druge, u strastvenu ljubavnu vezu...Helebarde, helebarde, kremenjače, kremenjačeDobitnik Nobelove nagrade.nbsp;Poslednji rukopis portugalskog nobelovca.Artur Paz Semedo je računovođa u čuvenoj kompaniji za proizvodnju oružja, zaljubljenik u svoj posao i vatreni obožavalac teškog naoružanja, velikih kalibara i dugih cevi, ambiciozan činovnik koji više od svega želi da iz tričavog odeljenja za municiju i lako oružje pređe u artiljerijski sektor. Nasuprot Arturu, njegova žena s kojom se razišao zakleti je pacifista, koja je promenila ime Berta u Felicija da njeno ime ne bi podsećalo na proslavljenu, bolje reći ozloglašenu nemačku haubicu iz I svetskog rata kojoj su tepali Debela Berta. Kada u filmu Nada, po romanu Andrea Malroa, koji je gledao u lokalnom bioskopu, Artur Semedo otkrije da su tokom građanskog rata u Španiji, u jednoj fabrici u Milanu, streljani radnici koji su sabotirali izradu haubica, on shvata da mu se pruža jedinstvena prilika da napreduje, pa ceo slučaj iznosi svom šefu i dobija dozvolu da u arhivu kompanije istraži vezu ove sabotaže sa svojom voljenom kompanijom...Početak poslednje Saramagove uzbudljive alegorije o trgovini oružjem sadrži još niz rukavaca i zapleta zamišljenih da razobliče ovu moćnu industriju koja postoji koliko i ljudska vrsta. Nažalost, kada već počnemo da se zabavljamo neponovljivim Saramagovim likovima i događajima upletenim u roman, bićemo surovo prekinuti... piščevom smrću.Poslednji i jedini nedovršeni Saramagov roman Helebarde, helebarde, kremenjače, kremenjače, koji je dobio naslov po stihu jednog starog portugalskog pesnika, objavljen je u oktobru 2014. godine uz jedan osvrt i nenadmašne ilustracije književnog nobelovca Gintera Grasa i nekoliko propratnih tekstova Saramagovih mlađih savremenika i pisaca. Oni na osoben način i ovim nesvakidašnjim povodom približavaju čitaocima poslednje delo portugalskog velikana i nude svoje viđenje njegovog nedovršenog rukopisa.Male uspomeneDobitnik Nobelove nagrade.Portugalski nobelovac u jednoj od svojih poslednjih knjiga sklapa nezaboravan mozaik uspomena na svoje detinjstvo, provedeno između Azinjage, sela gde je provodio leta kod dede i babe, i Lisabona, gde je živeo sa roditeljima. Njegovo pripovedanje je istovremeno jednostavno i mudro, dirljivo i duhovito, a ove samo naizgled bdquo;maleldquo; uspomene otkrivaju daleke korene piščevog pogleda na svet koji će pleniti pažnju čitalaca širom sveta u njegovim najpoznatijim romanima. Dečak sa iskustvom zrelog čoveka na kraju svog životnog puta priziva u sećanje događaje koji su se živo i neizbrisivo urezali u njegovo pamćenje, između ostalih tragičnu smrt svog starijeg brata, majku koja svakog proleća nosi ćebad u zalagaonicu i otkupljuje ih početkom zime, obožavanog dedu i babu koji su mu za studenih zimskih noći donosili prasence u krevet da se ugreje, svoje prve susrete sa književnošću i muke sa učenjem da čita dešifrujući članke iz dnevnih novina, zabavan dijalog u jednom priručniku portugalsko-francuskog jezika, koji je zauvek zapamtio ne znajući da je čitao odlomak iz Molijerove komedijehellip; Stoga ova knjiga, puna aforističkih misli i životne mudrosti, kao da sledi moto na početku, koji je istovremeno i piščev književni amanet: Neka te uvek vodi ono dete koje si nekada bio.bdquo;Male uspomene su blagotvoran poslednji dar velikog pisca.ldquo; Washington Postbdquo;Glas dečaka u Malim uspomenama je toliko neposredan, topao i pun čiste ljubavi za svet koji ga okružuje da se čitanje doživljava kao udobno sedenje kraj vatre sa nekim bliskim i pričljivim ujakom.ldquo; The Guardianbdquo;Saramago često iz uspomena prelazi u književnu stvarnost u brojnim nezaboravnim iskazima, među kojima je jedan od najlepših: rsquo;Ma koliko se čovek trudio, nikada nema dovoljno reči da se opiše sirotinjski seoski kokošinjac.rsquo;ldquo;nbsp;The New York TimesSmrt i njeni hiroviU ponoć 1. januara, u jednoj neimenovanoj zemlji, na misteriozan način smrt prestaje da posećuje njene stanovnike. Od tog trenutka niko više ne umire i odgovor na ovu neverovatnu pojavu nisu u stanju da daju ni naučni, ni državni, ni crkveni autoriteti. Preko noći propadaju osiguravajuća društva, preti bankrot penzijskog sistema, a i hrišćansko učenje o vaskrsenju ozbiljno je dovedeno u pitanje... Kako obični ljudi doživljavaju smrt u ovim okolnostima, na šta su, uprkos prvobitnom ushićenju, spremni da bi je se ponovo domogli ndash; pripoveda se u ovom romanu baroknog stila i raskošne imaginacije, još jednoj Saramagovoj alegoriji koja dotiče večna pitanja čovekovog postojanja i njegove sudbine.Saramagova proza je glas koji obuhvata sve glasove, kao univerzalni unutrašnji žamor. Oni koji nisu čitali Saramaga ranije biće zaprepašćeni već od prve stranice romana, čim pripovest otpočne rečima: bdquo;Sledećeg dana niko nije umro.ldquo; Stiven Pul, GuardianNa početku romana, kada smrt prestane da ubija, obični ljudi su ushićeni. Shvataju da su se domogli bdquo;najvećeg sna čovečanstva od njegovog prapočetkardquo;. S vremenom, za trezvenije umove, kraj umiranja pretvara se u pretnju: bdquo;Ako ne počnemo ponovo da umiremo, za nas nema budućnosti!ldquo; D. T. Maks, The New York TimesSaramago preobraća smrt u ljudsko biće, ona postaje žena, i to, prema pišćevoj zamisli, dama tridesetih godina, dezorijentisana, prelepa, pomalo sita svog drevnog zanata, štaviše, ako se tako može reći, pomalo tužna.La RevelacionSmrt i njeni hirovi preispituje niz teoloških i metafizičkih pitanja o poželjnosti utopije, mogućnosti raja i pravih osnova religije. Džejms Vud, The New YorkerBriljantna satira koja zadire u prirodu smrtnosti.Ben Bolig, The ObserverPećinaDobitnik Nobelove nagrade.Pećina je priča o običnim ljudima u eri globalizma, starom seoskom grnčaru, njegovoj ćerci i zetu i njihovom psu. Porodica živi u selu nadomak Centra, velike industrijske i stambene zone čiji stanovnici nose propusnice, uvek pod budnim okom video-kamera, i u svojim stanovima, kroz prozore koji se ne otvaraju, mogu videti u najboljem slučaju sprat ispod i iznad susedne stambene kule. Grnčar prodaje posuđe i keramičke figurice Centru sve dok mu jednog dana ne otkažu narudžbinu sa obrazloženjem da je plastika praktičnija i da njegove grnčarske posude više nisu na ceni. Zet se zapošljava u Centru kao čuvar i cela porodica seli se u ovaj rastući gigantski megalopolis. Uskoro, međutim, u dubinama i tunelima ispod Centra čuće najpre neobične zvuke a zatim duboko u temeljima otkriti tajnu koja će potpuno promeniti njihov život.Uz romane Slepilo i Sva imena, Pećina čini triptih kojim Saramago, na predlošku Platonove metafore o pećini, daje svoju viziju kapitalizma i sveta koji, obuzet tehnologijom, polako srlja u propast. Ispisujući svojevrsnu, orvelovsku alegoriju o moći i zlu u današnje vreme, portugalski nobelovac istovremeno uliva svojim čitaocima veru u vrednosti čoveka kao pojedinca, očaravajući nas koliko svojim osobenim stilom, toliko i životnom mudrošću i toplinom koju nose njegovi glavni likovi.bdquo;Saramagov ljudski glas nas budi i mi ponovo počinjemo da živimo.ldquo; The New York Times Book Reviewbdquo;I u ovom romanu, spuštajući se među iskopine gingantskog Centra, stupamo na teren Saramagovih velikih tajni i istinskih čuda otpornih na tumačenja i objašnjenja.ldquo; Frankfurter RundschauStranica: 317+328+571+376+400+176+399+272+312+264+120+175+227+355Dimenzije: 13x20 cmJezik: BeogradPismo: LatinicaStanje: Nova knjigaUvez: MekiGodina: 2018