Vukadinović Ljubomir: 1000 golova Moše Marjanovića

Rođen je u Beogradu od oca Dimitrija, trgovca, i majke Sofije.[1] Kao dečak je počeo da igra fudbal u trećem timu podmlatka Jugoslavije. Najveći lovac na talente tog vremena, Radenko Mitrović je uočio „Mošu“ i odveo ga u BSK. Ostalo je zabeleženo Mošino svedočanstvo o njegovom prvom susretu sa loptom:U mome detinjstvu koje sam proveo u Beogradu, u opštini Palilula, gde sam rođen, u prvo vreme znali smo za klikere i klis. To su bile naše igre. I u tim igrama bio sam najbolji. Neko nas je jednom odveo da vidimo kako u porti kod Svetosavske crkve (kod današnjeg Hrama Svetog Save) deca jure za nekom naduvanom kožom. Ta igračka se zvala lopta. Uzbuđeni i radoznali, moj brat Nikola, nekoliko dečaka iz kraja i ja pošli smo da vidimo to čudo. I lopta nas je opčinila. Živa, neukrotiva, čudno je odskakala, letela kroz vazduh... To nam se dopalo. Odmah smo odlučili da skupimo pare i kupimo loptu. Lutali smo gradom i u Balkanskoj ulici našli radnju koja je u to vreme prodavala kožne lopte. Nisam ni slutio da će baš ta lopta odrediti moju sudbinu. Tačnije, fudbal je moj život! Od tih dečačkih dana do danas on je za mene sedište svega.Igrao je na poziciji centarfora i desne polutke i sa Aleksandrom Tirnanićem je sačinjavao čuvenu desnu stranu reprezentacije i BSK. Za reprezentaciju je debitovao 28. juna 1926. na prijateljskoj utakmici protiv Čehoslovačke (2—6), u Zagrebu. Prvi put se u listu strelaca upisao 15. maja 1927. protiv Bugarske, u Sofiji kada je u poslednjih pet minuta postigao jedina dva gola na meču.Bio je učesnik Svetskog prvenstva 1930. u Urugvaju. Igrao je u sve tri utakmice koje je reprezentacija tamo odigrala. U drugom meču protiv Bolivije (4—0), bio je strelac drugog gola. Reprezentacija Jugoslavije je na tom prvenstvu završila takmičenje porazom od Urugvaja sa 6-1, u polufinalu. Sačuvana je bronzana medalja sa ovog svetskog prvenstva.[2] Poslednji meč u dresu sa državnim grbom odigrao je 3. aprila 1938. protiv Poljske u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Tada je Marjanović postigao jedini gol na utakmici. Najbolji strelac prvenstva Jugoslavije je bio tri puta, 1930, 1936. i 1937.Tirke udara loptu glavom dok dvojica protivničkih igrača čuvaju Mošu, koji je na ovoj utakmici postigao gol. Utakmica Jugoslavija – Poljska 4:1 (2:0), odigrana 26. avgusta 1934, u Beogradu.Posle Svetskog prvenstva, BSK je počeo da plaća svoje igrače. Plate su primali jedino Moša Marjanović i Aleksandar Tirnanić, čime su postali prvi profesionalci u jugoslovenskom prvenstvu. Moša je primao visoku platu za ono vreme, 1.800 ondašnjih dinara (današnjih 17 dolara), što je za 300 dinara bilo više od Tirketa. U leto 1938, sa bivšim golmanom Milanom Gligorijevićem - Švabom, otvorio je trgovinsku radnju „Sjaj” u Krunskoj 2.[3] Za vreme rata je bio u zarobljeništvu u Nemačkoj.[4]
Stranica: 246
Jezik: SRPSKI
Stanje: korišteno
Uvez: Meki
Godina: 1936