Uve Jonzon: Svaki dan u godini 1,2,3,4 KOMPLET

Svaki dan u godini 1Iz života Gezine Krespal bdquo;Jedan od deset najvažnijih romana 20. veka.ldquo; Literaturhausbdquo;Svaki dan u sadašnjici čuva, pomoću sećanja, dane ili jedan dan iz prošlosti.ldquo; Uve JonzonGezina Krespal, rođena 1933. u gradiću Jerihovu na severu Nemačke, već šestu godinu živi na Menhetnu zaposlena kao prevoditeljka u velikoj banci. Detinjstvo je provela pod nacizmom, mladost u Istočnoj Nemačkoj, iskusila je život u Zapadnoj Nemačkoj i odbacila ga, a u Njujork je stigla s jednim ciljem: da zarađuje dovoljno za podizanje maloletne ćerke Mari. Obeležena svojom prošlošću, mlada Nemica ne može da se prilagodi američkom svetu sa istom lakoćom kao i njena desetogodišnja ćerka. Živost Gezininih utisaka, njeno opsesivno gomilanje informacija iz Njujork tajmsa čine je svedokom američke istorije šezdesetih, obeležene Vijetnamskim ratom, rasnim pitanjem i svakodnevnim nasiljem kojim je preplavljena crna hronika. Paralelno s tim, Gezina pokušava da rekonstruiše svoju traumatičnu prošlost u Nemačkoj između tridesetih i pedesetih.Podeljen na poglavlja koja su posvećena svakom danu u godini ndash; od 21. avgusta 1967. do 20. avgusta 1968. ndash; roman uspeva da probije vremensku barijeru formirajući kolektivni prostor koji presecaju mnogobrojne tenzije: ulice i kancelarije Velike Jabuke prepliću se sa vijetnamskom džunglom, svakodnevno čitanje Njujork tajmsa paralelno prate priče o provincijalnom Jerihovu Gezininog detinjstva obeleženom prihvatanjem nacizma i kasnijim prilagođavanjem dogmatskom socijalizmu. Uvodeći nas u skrivene prostore Gezininih najintimnijih misli i njenog živopisnog jezika, Jonzon nam svojim umećem pripovedanja dočarava hrabar i nezaboravan ženski lik, koji je istovremeno lucidan i nemoćan svedok katastrofe ljudske istorije.Svaki dan u godini 2Iz života Gezine Krespalbdquo;Jedan od deset najvažnijih romana 20. veka.ldquo;ndash; LiteraturhausKoliko puta će još nada sebi graditi temelj od samog racionalnog kamena, a iracionalnim zidovima izdvajati prostor u kome se kasnije udobno nastanjuje razočaranje. Zašto nas ponavljanje ne čini vatrostalnim.Nemačka imigrantkinja Gezina Krespal, koja živi u Njujorku sa maloletnom ćerkom Mari, zaposlena je kao prevoditeljka u jednoj međunarodnoj banci. U dnevniku koji započinje 21. avgusta 1967. i završava 20. avgusta 1968. mlada Nemica beleži utiske iz svakodnevnog života u Americi, uključujući i aktuelne političke događaje o kojima se informiše čitajući Njujork tajms. Istovremeno, ona pokušava da rekonstruiše svoju traumatičnu prošlost u nemačkoj pokrajini Maklenburg ndash; Zapadna Pomeranija u vreme nacionalsocijalizma, Drugog svetskog rata, dolaska Sovjeta i Nemačke Demokratske Republike.Tako je sastavljena simfonija 20. veka, u kojoj se spajaju glasovi prošlosti i istorije u nastajanju. U varijaciji tonova i stilova smenjuju se doslovni citati iz Njujork tajmsa, Gezinini dijalozi sa Mari, autentični dokumenti poput spiskova za streljanje, dijalozi u kurzivu sa mrtvima ili odsutnima, Gezinin dnevnik beležen na magnetofonskoj traci... U drugom tomu Jonzonovog romana, horskog dela koje je obeležilo savremenu književnost kao malo koje drugo, izdvaja se nezaboravni solo Gezinine majke nastradale u Kristalnoj noći ndash; tragične figure koja oličava sudbinu cele jedne generacije.Svaki dan u godini 3Iz života Gezine Krespalbdquo;Jedan od deset najvažnijih romana 20. veka.ldquo;ndash; LiteraturhausReci joj, Gezina.Tada sam bila dete. 12 godina. Šta ja znam?Ono što si čula od nas. Što si videla.Iskoristiće ono pogrešno.Ona je dete, Gezina.Lako je mrtvima da govore. Da li ste bili iskreni prema meni?Budi bolja od nas.Praško proleće odigrava se u Evropi 1968, dok u Americi protesti protiv rata u Vijetnamu i atentat na Roberta Kenedija potresaju javnost. A u razgovorima Gezine Krespal i njene bdquo;američkeldquo; ćerke Mari svedočimo događajima iz 1947. u pokrajini Meklenburg u Istočnoj Nemačkoj, mestu porekla i preispitivanja prošlosti. Prisustvujemo preobražaju posleratne Nemačke: dok duh vremena bdquo;evoluiraldquo; i ljudi teže da mu se prilagode ne bi li preživeli u novim uslovima, sukobi Gezininog oca, gradonačelnika Jerihova, s meštanima, ali i sa sovjetskim komandantom, zaoštravaju se, što konačno dovodi do njegovog hapšenja i odvođenja u logor. Gezini je bitno da svojoj kćerki konačno objasni bdquo;Ruseldquo; ndash; da kod nje rasprši predrasude o komunističkom bdquo;svetu zlihldquo;, koje joj je usadila američka škola ndash; jer će i sama Gezina u ne tako dalekoj budućnosti prihvatiti radno mesto u oblasti kojom oni gospodare. Ali priče iz jerihovske prošlosti pogodnije su za to da potvrde Marin pogled na svet, o čemu Gezina u jednom razgovoru s mrtvima polemiše, pretpostavljajući da će njena kćerka od opisa sigurno iskoristiti bdquo;ono pogrešnoldquo;. Iako joj ne preostaje ništa nego da ispriča bdquo;nenašminkanuldquo; priču o tome kako su se stvari zaista zbile, ta zbivanja postaju još tragičnija u jednom svetu gde dvadeset godina kasnije nasilje i dalje zauzima centralno mesto i gde prošlost ostaje zauvek neprozirna, baš kao i sadašnjost, u kojoj nagomilavanje protivrečnih informacija samo pojačava neizvesnost i teskobu.Svaki dan u godini 4Iz života Gezine Krespalbdquo;Jedan od deset najvažnijih romana 20. veka.ldquo;ndash; LiteraturhausPočetak je leta 1968. i pod užarenim suncem Njujorka sijaju i blede dani i sećanja Gezine Krespal. Stotine likova koji naseljavaju ovu veliku sagu sada odzvanjaju u uhu čitaoca kao poznate note, ali Gezinina životna istorija malo-pomalo postaje mrtvačnica. Otkako joj je Kristalna noć donela majčino samoubistvo, sve neprirodne smrti bliskih osoba vezane su za istoriju epohe. A u ovom četvrtom i poslednjem tomu sage, koji je pisca koštao deceniju mukotrpnog rada, Gezina planira diskretno putovanje u Prag živo se prisećajući nemirnih školskih dana u Nemačkoj Demokratskoj Republici. U međuvremenu, Mari brzo raste i preispituje istoriju iz koje potiče. Ovi veoma gusti poslednji meseci vuku nas, u prašini događaja, do šokantne represije Praškog proleća. bdquo;Evropski modernisti su koristili roman kao sredstvo za mapiranje velegradskog iskustva. Od Džejmsa Džojsa i ovekovečenja rsquo;dragog, prljavog Dablinarsquo; u Uliksu, preko urbanog peana Deblinovog Berlin Aleksanderplaca, do elegije Roberta Muzila o carskom Beču u Čoveku bez osobina, grad više nije bio samo dekorativni okvir, već idealna posuda za svest. Svaki dan u godini Uvea Jonzona, veliki roman o emigrantkinji iz Istočne Nemačke i njenoj desetogodišnjoj ćerki koje se kreću Njujorkom, prirodni je naslednik ove tradicije.ldquo; ndash; Dastin Ilingvort, Atlanticbdquo;Jonzonovo pisanje je neljudsko, božansko u svojoj neizmernosti.ldquo; ndash; BookforumStranica: 472+512+360+504Dimenzije: 13x20 cmJezik: BEOGRADPismo: LatinicaStanje: Nova knjigaUvez: MekiGodina: 2020