Ursula le Gvin: Komplet Hainski ciklus

LEVA RUKA TAMELeva ruka tame objavljena je pre pedeset godina, ali značaj i upečatljivost ovog romana isti su kao i 1969. godine. A možda i snažniji: čini se da nam je više nego ikad potrebna priča o dva bića koja uče da razumeju ono drugo uprkos kulturološkim preprekama i stereotipima seksualnosti. Genli Aj ne veruje svom glavnom savezniku u Getenu. Ne polazi im za rukom da komuniciraju bez zazora, čak i kad prilike u kojima se nalaze počnu da se pogoršavaju. Ursula Le Gvin besprekorno razotkriva zamke komunikacije koje prebivaju između kultura i način na koji ljudi razgovaraju i razmenjuju se jedni sa drugima.Svetlost je leva ruka tame, a tama je desna ruka svetlosti…„Leva ruka tame je jedan od romana koji, u tradiciji remek-dela klasične književnosti, svakim novim čitanjem otkrivaju čitaocu nešto novo; jedan je od romana koji se rado čitaju u raznim uzrastima i životnim periodima, i pritom svaki put ostavljaju jedinstveni, zaokruženi utisak. Leva ruka tame je društveno angažovan roman, politički roman, misaoni eksperiment, filozofski roman, avanturistički roman – i samim tim što jeste toliko toga, on izmiče jasnoj klasifikaciji, stoji sam za sebe u moru lepe književnosti nastale u drugoj polovini minulog veka, kao deo širih arhipelaga, ali ipak samostalan, dovoljno snažan da ne mora da traga za identitetom u gomili.“– iz predgovora Darka Tuševljakovića SVET SE KAŽE ŠUMALjudi su na Teri iscrpli resurse i generacijama unazad niko tamo nije video pravo, živo drvo. No, drvna građa je Teranima i dalje preko potrebna. Stoga su otišli na drugi svet, Atše, sačinjen od okeana i ostrva prepunih šuma, kako bi sekli to blago i transportovali ga na matičnu planetu. Plan deluje vrlo jednostavno i ostvarivo, izuzev jedne začkoljice: Atše nije lišen svesnog života. Na njemu žive ljudi visoki oko jedan metar i prekriveni zelenim krznom, ljudi koji obitavaju u savršenoj harmoniji sa šumovitom i senovitom okolinom, miroljubiv sićušni narod koji ume svesno da sanja i koji ne poznaje nasilje. Međutim, zahvaljujući ljudima i njihovim šumarskim logorima sa „dobrovoljnom” radnom snagom, upoznaće ga u njegovom najsurovijem obliku…Svet se kaže šuma delo je ljutite autorke koja se ne miri s nepravdom koju čovek nanosi drugom čoveku, drugim živim bićima i svetu u kom živi. Iako je napisan u vreme Vijetnamskog rata, kom se Ursula K. le Gvin žestoko protivila, još uvek je savršeno aktuelan, jer se bavi temama kao što su invazija, eksploatacija, represija, nužnost otpora, neophodnost staranja o planeti i njenim resursima, potreba za tolerancijom i razumevanjem između nacija, rasa, polova.Oštar, provokativan i subverzivan, ovaj kratki roman, koji pripada neformalnom autorkinom Hainskom ciklusu, navodi čitaoca da se zamisli nad postavljenim pitanjima i odredi prema njima, drugim rečima, da se, po mogućstvu, promeni i sagleda svet u drugačijem svetlu. Aktuelnost ovakve vrste štiva treba da nam služi kao tužni podsetnik da u mnogim aspektima naša civilizacija ima još mnogo toga da nauči i fino podesi ne bi li dosegla nivo na kom slične literarne indignacije ne bi bile nužne.ROKANONOV SVETRokanonov svet” (1966) je prvi roman hainskog ciklusa. Opisuje događaje na planeti koja je tek stupila u dodir s “Ligom”, a pripovjeda o tome kako je Ekumen stekao jedan od tri oslonca na kojima počiva njegovo ustrojstvo: telepatiju. Iako je ovo djelo nesumnjivo znanstvenofantastični roman, ono se dosta približilo drugom polu proznog stvaralaštva Le Guinove – epskoj fantastci.LIŠENI SVEGADva sveta, Anares i Uras, jedan su drugome mesec, u zavisnosti od toga na kojem se nalazite. Na Urasu su oni koji žele nadmoć i žele da poseduju sve i svakoga. Na Anaresu žive oni koji, odrekavši se posedovanja, žele da ostanu verni zamisli o deljenju svega, pa i sebe sa drugima, i zamisli o obećanju, datom drugima, ali i sebi.Fizičar Ševek, spreman da ode sa druge strane zida koji razdvaja dva sveta, pokazaće kako oni koji ne poseduju ništa mogu imati i dati više nego oni koji poseduju sve. Svom svetu i svim drugim svetovima Ševek će podariti zamisao koja će iz temelja promeniti odnos i komunikaciju između poznatih svetova.Najveće bogatstvo je ono koje nosimo u sebi i koje nesebično delimo sa drugima a jedina nagrada i jedini zakon jesu lično zadovoljstvo i poštovanje drugih. Ovaj roman uveriće nas u to da i oni koji imaju sve mogu biti siromašni: duhom, dobrotom i ljudskošću.Lišeni svega (The Dispossessed), roman iz Hainskog ciklusa, jedno je od najznačajnijih naučnofantastičnih dela svih vremena.PRIČE IZ ZEMLJOMORJAPrva novela, „Nalazač“, svojevrstan je „uvod“, priča iza priče o prve četiri knjige Zemljomorja. Proces njenog pisanja odista je bio poput leta u nepoznato na niti paučine. Nisam imala jasnu predstavu kuda je to mladi Vidra krenuo kada se uputio u svoj mračni svet u kojem vlast imaju rđavi ljudi. Znala sam samo da će doći na Rouk i da će tamo zateći, ili osnovati, Školu. Idući njegovim stopama nadala sam se da ću saznati, za početak, kako su se to čarobnjaci Rouka, onakvi kakvi su bili kada sam ih upoznala, odrekli svoje seksualnosti i kolikog dela ljudskosti su se morali odreći sa njome.Sve priče su svojevrsne ekspedicije – ispituju nejasnoće, ravnotežu i njeno odsustvo, moralne izbore. „Tamnoruža i Dragulj“ takođe se bavi pitanjem čarobnjačkog celibata, ali postavlja i pitanje: ukoliko biste se mogli baviti magijom ili pevati, ali ne i jednim i drugim, šta biste odabrali i zašto? U „Kostima Zemlje“ saznala sam ko je Ogion, ko mu je bio učitelj i koliko daleko magija može ili ne može sezati. Priča „Na Močvarnoj visoravni“ omogućila mi je da se pozabavim onim što nedostaje kada se magija poima isključivo kao moć. Moć nad kim, i šta sa njome činiti? Spasti svet od neprijatelja? Je li to sve? Je li to dovoljno? Ukoliko je moć odgovornost, za koga ste odgovorni? U ovoj priči (kao i u Maču u kamenu T. H. Vajta i mnogim drugim fantazijama) prisustvo životinja ne dozvoljava isključivo antropocentrične konvencije, nego nagoveštava drugačiji, širi poredak stvari.Poslednja novela, „Vilin Konjic“, direktan je most između knjige Tehanu i poslednjeg romana. Događaji na njenom kraju slede nakon što se završi Tehanu a prethode Drugom vetru. Sve što sam naučila o odnosu ljudi i zmajeva u priči izlazi na površinu, skupa sa spoznajom šta je to na Rouku pošlo po zlu. Počela sam da čujem poslednje velike teme celokupne priče o Zemljomorju. Sve je počelo da dolazi na svoje mesto.DRUGI VETARKad god bi noću čvrsto zaspao, vrač Jova obreo bi se na obronku iznad zida sa čije druge strane su mrtvi, spremni da nahrupe u svet živih. Skrhan i raslabljen, obraća se za pomoć Velikom majstoru Ustrojstva, od koga saznaje da je Arhimag Jastreb, taj legendarni čovek koji je vratio kralja iz carstva mrtvih, a zatim odleteo na ledima zmaja, i dalje živ.Istovremeno sa njegovim stupanjem na gontsko tlo, na dvor mladog kralja Lebanena pristižu izveštaji o sve učestalijim napadima zmajeva na Zapadnom prostranstvu. On u pomoć priziva Tenar, Gospu od prstena, i Tehanu, zmajevu ćerku, jer sve govori u prilog tome da postoji opasnost da delikatna ravnoteža bude nepovratno narušena. Jedini način da svet ljudi bude sačuvan je da se nesvakidašnja skupina junaka, zajedno sa jednim zmajem, suoči sa pretnjom u Gaju suštine, središtu svih stvari. Ovo je mitska priča o razumevanju drevne greške i o herojskoj odluci da se svet vrati prirodnoj uravnoteženosti, priča o moći i magiji koje su istovremeno veliki dar i usud. Priča koja zaokružuje veličanstveni svet Zemljomorja.Stranica: 900Dimenzije: 20x14Jezik: BeogradPismo: LatinicaStanje: Nova knjigaUvez: Meki s ovitkom