Lopušina Marko: MAFIJE SVETA,Ubij bližnjeg svog,Tajni čuvari hrišćanst

Balkanska smrtDroga vlada planetom. Kosmetsko carstvo. Evropa puni zatvore. Otrovana Amerika. Albanski klan u Švajcarskoj. „Operacija Madrid“. Ubistvo jugoslovenskog ambasadora. Dileri finansijeri OVK.Tajni čuvari hrišćanstvaArheolozi i istoričari su na više lokacija u Srbiji pronašli tragove viteške kulture i vitezova templara. Neki srpski vladari i sami su bili templari i sioni. Stefan Nemanja je osnivač Reda Svetog Stefana, zavetnog reda svih kasnijih Nemanjića, i svi vladari ove loze bili su u njemu. On je utemeljio i Bratstvo Svetog Đorđa, 1171. godine, organizacijom i načinom života svojih članova vrlo slično redu templara. Članovi Bratstva Svetog Đorđa su kod Nemanjića bili i „vitezovi monasi“, jer su se bavili čuvanjem relikvija, verovatno i čuvanjem imovine Crkve i države, i nije nemoguće da su organizovano odlazili u Svetu zemlju i učestvovali u pohodima krstaša. Pripadnici Bratstva bi se po okončanju vojne karijere zamonašili, nisu se vraćali svetovnom životu, i po tome najviše podsećaju na templare, takođe vitezove-monahe.Pretpostavke su da su vitezovi reda Zmaja bili car Dušan Silni, despot Stefan Lazarević, despot Đurađ i despot Vuk Branković, kosovski junaci Miloš Obilić, Milan Toplica i Ivan Kosančić, patrijarh Arsenije Crnojević, ustanici Janko Katić, Stojan Čupić, Vasa Čarapić, Jovan Jovanović Zmaj, ali i knez Aleksandar Pavlov Karađorđević i princ Vladimir Karađorđević…Slobodnim zidarima pripadali su veliki duhovnici – dva mitropolita, Metodije i Stratimirović, jedan knez i jedan kralj, ali i dva velika prosvetitelja Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić…Ubij bližnjeg svogTajnost je glavni i osnovni princip postojanja i rada svih obaveštajnih službi sveta, pa i srpske i jugoslovenske tajne policije. U toj tajni o sebi i drugima, sadržana su snaga, moć i dugovečnost državne političke policije, koja postoji na ovim našim prostorima poslednjih pedeset godina. Njen zadatak je od 1945. do početka devedesetih, a i kasnije, uvek bio da brani, štiti i čuva državu, vlast, partiju i njen politički vrh od tzv. unutrašnjeg i spoljnjeg neprijatelja. Zato su Oznu, Udbu, SDB, politički čelnici od milošte zvali „pesnica komunizma“ ili ponekad i „štit revolucije“.A u vreme Slobodana Miloševića tajna policija zvana Resor državne bezbednosti bila je njegov politički i tehnički servis. I jedna i druga policija SFRJ i SRJ koristile su svoje političke simpatizere, ali i plaćenike kao tajnu političku armiju. U Titovoj Jugoslaviji oni su bili saradnici Službe, a u Miloševićevoj paravojska. Ljudi iz podzemlja radili su i za doktora Franju Tuđmana i za Aliju Izetbegovića, a ni Milan Kučan ih nije previše mrzeo. Tako je svaka nova država dobila i nove ulične narodne heroje, svoje Arkane, Tute i Juke.Činjenica je da su jugoslovensku tajnu službu stvarali i vodili Hrvati i Slovenci, a da su njeni najrevnosniji policajci bili Srbi, samo zato što su se trudili da dokažu svoju odanost Titu i Partiji. Kao verni čuvari Broza i druge Jugoslavije, Srbi „oznaši“, „udbaši“, „debejci“, proganjali su, mnogo puta i bez suda, ne samo po principu velikog broja i velike nacije već i svesno, upravo vlastiti narod. Srbi su u drugoj Jugoslaviji bili sami sebi i goniči i progonjeni, tačnije i dželati i žrtve tajne policije.Jugoslovenska tajna služba je u drugoj Jugoslaviji progonila i unesrećila najmanje pola miliona ljudi. A u trećoj još najmanje sto hiljada ljudi.Pročitane istorije Ozne, Udbe, SDB-a, KOS-a,VOS-a i SID-a, više govore o nedelima neprijatelja, nego o delima državnih čuvara Tita i druge Jugoslavije. Zato su i sve istine o jugoslovenskoj tajnoj policiji poluistine, a neke od njih, zahvaljujući lošim piscima, postale su i sumnjive legende. Namera autora ove knjige je upravo da pokuša da reši enigmu tajnih službi u SFRJ i da se, makar, na trenutak, dokopa te istine o srpskoj i jugoslovenskoj tajnoj policiji.Rad u kontraobaveštajnoj i obaveštajnoj službi JNA, zatim SID-u SSIP-a i SDB-u SSUP-a, odnosno Ozni i Udbi, predstavljao je često samo jednu od stepenica u političkoj karijeri mnogih naših visokih funkcionera.Osnivači Ozne bili su Josip Broz Tito, Aleksandar Ranković i ruski pukovnik Timofejev. Svi su oni punih pedeset godina bili gospodari života i smrti ljudi u drugoj Jugoslaviji. Nasledili su ih u svakoj republici po jedan gospodar, pa bilo da se on zvao Kučan, Tuđman, Gligorov, Izetbegović ili Milošević, jer vladali su titoistički.U zavisnosti od prilika i događaja na unutrašnjoj političkoj sceni Jugoslavije, o tajnoj policiji ispredane su razne priče, koje su ponekad imale i karakter mita. Još tokom rata u narodu je rođena pošalica da „Ozna sve dozna“, koja se u srpskom žargonu održala do današnjih dana. Druga izreka, koja je postala i politički moto, glasila je „Udba je srpska sudba“. Ona je na najslikovitiji način odražavala narodno shvatanje moći i nemoći srpske, a i jugoslovenske tajne policije.MAFIJE SVETAKrajem 1990-ih desilo se da je podzemlje svuda oko nas. Prema procenama kriminologa i drugih eksperata za nezakonita poslovanja 21. vek će biti era kriminala. Te procene su toliko pesimističke da se predviđa da će kriminalci, zavladati svetom, ako ih države u tome ne spreče. Procenjuje se da danas realni svet organizovanog kriminala vredi godišnje skoro bilion dolara. Mafija je još na kraju 20. veka bila jedna, globalna i interkontinentalna sila. Nije zato nimalo slučajno da u vreme Novog svetskog političkog poretka dobijemo i Novi svetski kriminalni poredak.Stranica: 164+194+624+451Dimenzije: 15 x 23 cmJezik: BeogradPismo: LatinicaStanje: Nova knjigaUvez: MekiGodina: 2023