Stephen King: Ciklus vukodlaka

Dobro očuvana knjiga iz osobne biblioteke. Prvi vlasnik.

Stephen King
Ciklus vukodlaka

Prijevod Vasa Ćurčin
2001,
meki uvez,
strana 80
20 cm
Jezik srpski
Ilustrirano

Negde visoko, mesec sija, debeo i pun - ali ovde u Tarker Milsu, Januarska mecava je napunila nebo snegom. Vetar urla svom svojom snagom niz napustenu Centralnu Aveniju; narandzasti gradski cistaci snega su se davno predali.
Arnija Vestruma, zeleznicara GS&WM Zeleznice, oluja je zarobila u maloj signalnoj postaji devet milja od grada; njegov mali benzinac je ostao na sinama, okruzen nanosima snega, on ceka da mecava prestane, igrajuci pasijans Sedam Sa Sedam, sa spilom masnih Bicikl karata. Napolju, vetar vristi. Vestrum nelagodno dize glavu, a onda ponovo spusta pogled na svoju igru. Na kraju, to je samo vetar. . .
Ali vetar ne grebe na vrata. . . i ne zavija da bude pusten unutra.
On ustaje, visok, suvonjav covek u vunenoj jakni i zeleznickom odelu, Kamel cig areta mu visi iz jednog ugla usta, njegovo izborano Novoenglesko lice, u mekim narandzastim tonovima osvetljava kerozinska lampa koja visi na zidu.
Grebanje ponovo pocinje. Neciji pas, misli on, izgubljen i zeli da bude pusten unutra. To je sve. . . ali ipak, on zastaje. Bilo bi neljudski ostaviti ga tamo napolju na hladnoci, misli (a ni ovde nije mnogo toplije; i pored grejaca na baterije, moze videti hladni oblak svog daha) - ali ipak on okleva. Hladni prst straha ga probada ispod srca. Ovo je bilo lose doba u Tarker Milsu; predskazanja zla su se pojavljivala na zemlji. Velska krv njegovog oca je snazno tekla u Arnijevim venama, i nije mu se dopadalo kako stvari stoje.

Pre no sto moze odluciti sta da radi sa posetiocem, duboko cviljenje postaje rezanje. Cuje se tresak dok nesto neverovatno tesko udara o vrata. . . udaljava se. . udara ponovo. Vrata se tresu u svom okviru i oblacic snega se pojavljuje na vrhu.
Arni Vestrum zvera okolo trazeci nesto cime bi podupro vrata, ali pre no sto moze uraditi nesto vise od posezanja za labavom stolicom na kojoj je sedeo, rezeca stvar ponovo udara o vrata neverovatnom snagom, rascepljujuci ih celom duzinom.

Drže još samo sekund, nagnuta ka unutra, i zaglavljen između njih, udarajući i ritajući se, sa njuškom povučenom nazad u grimasi i zutim, sjajnim ocima, je najveci vuk koga je Arni ikad video. . .
I njegovo režanje zastrašujuće zvuci kao ljudske reči.